У Србији лековито биље се углавном гајило у Војводини ,али је почело гајење и у другим деловима земље. Лековито биље се углавном гаји у двопољном плодореду, најчешће са кукурузом. Гајење у троплодном и четворопољном код нас је веома ретко.



Недостатци гајења у монокултури

Гајење лековитог биља у монокултури негативно утиче на принос и квалитет .Посебно због заражености коровима који могу да буду ограничавајући фактор у гајењу лековитог биља. Долази до повећања трошкова механичког уништавања корова и смањењу приноса и квалитета. Значајно је и због појаве болести и штеточина које могу да нанесу велике штете ако се гаји у монокултури.

Ако се лековито биље гаји у монокултури то доводи до нарушавања хранидбеног режима земљишта, осиромашивања земљишта у појединим хранивима као и погоршање физичко-механичких својстава . Нарушава се и структура и водноваздушни режима земљишта.



Предности плодореда

Плодоред може да се каже да поред агротехничког значаја ,омогућује најрационалније коришћење земљишта и има фитосанитарни значај.




Лековите биљке могу бити једногодишње, двогодишње и вишегодишње. Једногодишње су : анис, бела слачица, босиљак, камилица, невен, коријандер, ким, мајоран и друге треба гајити у плодореду.



У обичним условима ратарења задовољавајући плодоред може да буде четворопољни или тропољни.


Из досадашњег искуства може се рећи да лековитом биљу одговарају предусеви који смањују закоровљеност .То су најчешће стрна жита која у плодосмени доводе до промена у површинском слоју и до боље пропустљивости земљишта као и смањења његове збијености. Поред стрних жита предусеви могу да буду и окопавине,зрнасте махунарке и друге. У неким земљама се препоручује гајење беле слачице као биолошко средство борбе против нематода у земљишту (има антибиотичка деловања и отпорна је према нематодама). Бела слачица је и добар предусев за стрна жита.




Миланка Миладиновић дипл.инг.